Prijatelj Nemanja Jovanov o prvom Tragačkom seminaru – autorski tekst

Prijatelj Nemanja Jovanov o prvom Tragačkom seminaru – autorski tekst
Prijatelj Nemanja Jovanov o prvom Tragačkom seminaru – autorski tekst
Prijatelj Nemanja Jovanov o prvom Tragačkom seminaru – autorski tekst
Prijatelj Nemanja Jovanov o prvom Tragačkom seminaru – autorski tekst
Prijatelj Nemanja Jovanov o prvom Tragačkom seminaru – autorski tekst
Prijatelj Nemanja Jovanov o prvom Tragačkom seminaru – autorski tekst
Prijatelj Nemanja Jovanov o prvom Tragačkom seminaru – autorski tekst
Prijatelj Nemanja Jovanov o prvom Tragačkom seminaru – autorski tekst

Пратио сам траг. Не онај књижевни или поетски, метафорични или дигитални, већ траг човека. Отиснут на меку земљу, песак, чак и на мокар туцаник. Преко свега пратио сам и траг крви, увек исконски узбудљив. Учио сам да видим оно што нетренираном оку промакне. Упресовани листић пажљиво подигнут пинцетом. Клечао надвијен над наизглед једнообразну шумску подлогу која човеку из града прети неудобношћу одсуства асфлата. Видео нијансе у нагибу стопала, јасне као детаљно написана књига. Ко је ишао, где, да ли је храмао, носио нешто? У којој је руци носио, да ли се освртао, бежао или се корацима борио за сопствени живот тражећи заклон и помоћ. Човече, предамном је данас била отворена дебела књига коју данашње човечанство заборавља да постоји. Литература читана од праскозорја човечанства, лова, напада и одбране. Погрешно би било и за трен помислити да је ова масвна литература сложена у томове хуманог постојања, заборавом скривена, штиво које се олако и за неколико часова савладава. Само индекс ове ”библиотеке” непрегледан је. Вођен  усмерењем искусног трагача и врсног природњака, мог доброг пријатеља Жељка Иличића, учествовао сам у семинару трагања и праћења хуманих трагова у природи. Сумирано у утисак безвременског пространства ове теме, одушевљен сам и обогаћен јер се предамном отворио увид у један нови језик. Трагање!

Раним јутром, док сунце још није развило свој масиван летњи прекривач, на пригодном вежбалишту Ри Вајлд природњачке школе, у близини Лапова, сакупила се група момака и девојака, спремна да од заборава откине оно што сви носимо у генетском коду ловца-сакупљача. Готово двочасовно теоријско припремање наговестило нам је да је трагачка вештина много више од онога што у популарној култури писци и други маштари нехајно и незналачки деформишу у драмску радњу. Трагање је озбиљна вештина препуна борбе са наметнутом логиком и рационалним чворовима у мозгу. То је надра форензика уочавања микронских неусклађености сакривених од површног погледа на свет чије лице неумољиво мељемо и уситњавамо како бисмо га без много напора сажвакали. Инструктор Жељко припремио је вежбалиште, реквизите, алате и показне моделе земљишта на којима ћемо демонстративном анализом само добити увид колики непознати простор је испред нас. Изненађује колико је сваком полазнику, доста изреченог на семинару логично. Природно, семинар похађају ентузијасти који природу ипак гледају ”палеолитским” погледом, барем колико је то у оквирима данашње цивилизације могуће. Са друге стране, негде дубоко у нама удобност којој тежимо, наше ћелије би ипак радије замениле тим малим свакодневним изазовима, који наши психовизички апарат гурају према максимуму. Нисмо рођени за оволику удобност! Свака појединост отиска који се крије на наизглед непрочитљивом терену, отвара нова потпитања и теме за још нових семинара посвећених овој некада уобичајеној вештини, подижући ниво изазова и надметања са собом.

Судар модерне технократске логике крунисане кардиналним питањем: А Зашто у време ГПС-а, термалних камера, дронова, надзорних система, неко уопште треба да се ослони на простачки принцип виђен у филмовима са индијанцима? Свет је урбано место! Зар људи данас немају мобилне телефоне и радио станице!? А шта када техника затаји? Када се изгуби члан нечије породице, старија особа нарушеног здравља или љубитељи природе чији излет крене сплетом околности по лошем? Шта када лице са друге стране закона потражи уточиште изван средина до којих аутомобилске гуме могу да доведу представнике закона? Шта ако се под окриљем магле, кише, снега, заблуде или поглешне идеологије, напусти сваки комфор цивилизације и када човечанство мора да закорачи наменски уназад до вештина које се у модерним школама посматрају са надменим подсмехом? Тада на терен излазе трагачи, доносећи брижно неговану вештину читања невидљивог текста исписиваног миленијумима уназад.

Стара ће особа корачати раширеним кораком. Можда асиметричним, због неке раније повреде. Уплашен, човек ће се освртати, тражећи спас под налетом адреналина. Трагач ће у траговима видети у којој руци тражени носи терет, да ли покушава да се оријентише гледајући у звезде или сунце. Да ли је у свом науму журан, уморан, повређен, можда и опасан по трагаче, па је у трагање важно укључити и снаге реда и закона! Неуморан, често на коленима, сконцентрисан на најмање сигнале исцртане на тлу, трагач ће настојати да попут тумачења древног списа чита запис који свако биће, човек или животиња нужно мора оставити за собом, помажући да се животи спасу а трагедије избегну. Трагач, са својим сарадницима ће усмеравати целе групе спасилаца или потенцијалне потере. Борећи се са сопственим умом и потискујући тежње самозаваравања, трагач ће низом пажљиво примењених процедура и искустава, занемаривати убеђења која нам је доба рационалног и логичког расуђивања донела. Иступљене су нам способности надметања са природним окружењем које и даље прекрива вишеструко већи део наше планете. Морамо их повремено оштрити.

Инструктор Жељко закључује да је основа трагања јасна и једноставна, скоро егзактна! Брилијантност је у редовном тренирању, вежбању, поновоном понављању основа и повезивању многобројних чинилаца пулса природе, метеорологије, локалних одлика терена и специфичних особености локалитета. У осталом као и са сваком занатском вештином, пракса је пресудна и нужна како да би се достигао ниво, тако и да би се тај ниво одржавао на вечно узлазној путањи.

Оваква рутина је свакако пожељна у свим цивилизацијским размерама без обзира што се под покровом урбанизма неко може преварити да је трагање бескорисно и непотребно. Поред дронова, трагачких паса и специјалних термовизијских камера, главну реч води трагач. Овакве помоћи су увек добродошле, али традиционалан приступ уткан у најдубље есенције нашег бића, након мог похађања данашњег семинара у Ри Вајлду, делује да је незамењив. Барем мени!

 

Napomena: Tekst i fotografije aut.delo N. Jovanova

Leave a Reply

Your email address will not be published.