Uputstvo za izradu bagremovog luka

Uputstvo za izradu bagremovog luka

Veći broj ljudi nam je tražio savete za izradu luka od bagrema. Konačno sam došao do vremena da napravim jedan kraći tutorial o tome.

Kao što znamo (prvenstveno na osnovu iskustva naših starih) bagrem je jako izdržljivo drvo, u svakom smislu: čvrsto, tvrdo, nepodložno truljenju i insektima, dugovečno i žilavo. Na osnovu toga ga mnogi shvataju kao idealno drvo za lukove. Odgovor je tu negde, između, i da i ne. Bagremovo drvo je jako specifično što se tiče lukova, kako zbog posebnog načina izrade tako i zbog samih mehaničkih svojstva drveta. Pokušaću da u ovom tutorijalu objasnim što detaljnije mogu proces izrade i kritične tačke prilikom njega na koje treba posebno obratiti pažnju.

Prvo da pojasnimo osobine drveta bagrema… Vrste drveta se razlikuju po kompresionoj i tenzionoj izdržljivosti. Primer: ako uzmemo komad drveta u obliku štapa i savijemo ga u oblik polukruga njegov spoljni deo trpi istezanje povećavajući svoju dužinu a unutrašnji sabijanje i smanjujući svoju dužinu. Ta pojava se dešava u tako maloj meri da je nevidljiva golim okom ali je ona presudni faktor kod izrade lukova. Ako taj komad drveta nastavimo i dalje da savijamo neizbežno će doći do trajne deformacije tog komada. Šta se dešava kod tenziono jakih vrsta (najveći deo lišćara): kao što im samo ime kaže vlakna im bolje trpe istezanje nego sabijanje. Zato će spoljni deo da izdrži savijanje ali će unutrašnji deo da kolabira, tj. zgnječiće se drvena vlakna jer nisu toliko sposobna da izdrže sabijanje, kompresiju. Kod kompresiono jakih vrsta (uglavnom četinari) se dešava obrnuto: pošto su vlakna otpornija na sabijanje ona će izdržati na unutrašnjem delu koji trpi sabijanje ali će zato komad da pukne na delu koji trpi istezanje, spoljnjem. Jako su retke vrste koje kolabiraju u isto vreme, koje su jednako jake i kompresiono i tenziono. Najbitniji faktor ovde je debljina komada koji se giba: list furnira debeo 1mm možemo da savijemo u rolnu i neće pući jer je tanak ali sa povećanjem debljine komada se povećava problem o kome pričamo. Prva slika pojašnjava ovo dosadašnje izlaganje.

Ovaj uvodni deo nije bitan samo za izradu luka koji sledi već radi razumevanja suštine izrade lukova: Drvo ne sme ni na koji način da bude preopterećeno jer će pući.

Gde je u svemu tome bagrem? On je kompresiono jako dobar, njegova vlakna dobro trpe sabijanje. Ali je tenziono još bolji tako da bi eksperimentalni komad ipak stradao od sabijanja vlakana. Jedino rešenje (sem retkih izuzetnih situacija) je držati komad bagrema, budući luk , tankim a širokim, da bi umanjili negativne efekte sabijanja vlakana na stomaku luka. Bagrem takođe ima još jedan problem (u nizu) koji će uvek zadavati problem lukarima: ako previše opteretimo njegova vlakna na stomaku, previše ih sabijemo ona će se bespovratno oštetiti i to će biti vidljivo u obliku strija poprečnih na komad. Kod drugih vrsta se vlakna manje-više oporave ako komad previše zagibamo na određenom mestu ali kod bagrema NE- on ne oprašta greške prilikom izrade kao druge vrste. Jedan od prvih saveta: ne gibajte previše komad, gibanje mora da bude raspređeno celom radnom dužinom luka.

Komad za izradu luka mora da bude dovoljno suv. Podrazumeva se da ima oko 10% vlage drveta. To možemo da premerimo stolarskim vlagomerom (nepouzdaniji metod, određuje uglavnom vlagu površinskog dela drveta) ili držanjem komada bagrema u prostoru gde je vlaga vazduha 55% a temperatura 20-30 C (uputstvo sa američkog Instituta za drvo) sve dok ne prestane da gubi na težini (težinu kontrolišemo digitalnom kuhinjskom vagicom). Bagrem treba pre sušenja rascepiti i sekiricom ili drugim alatom svesti na približne dimenzije luka da bi se što pre osušio. NE SKIDATI KORU!!! Možemo da očekujemo suv komad negde već za mesec dana, priče o višegodišnjem sušenju su obične izmišljotine, zato imamo vagicu koja nam govori sve. Jedan od najoptimalnijih dizajna za bagremov luk je piramidalni. Šta to znači- luk koji ima uzanu i neradnu dršku, dovoljno debelu da ne giba a dovoljno usku da bude ugodna za hvat. Od drške se pravi lagani prelaz na krakove budućeg luka- oni treba da budu u finalnom stanju bar 5 cm široki. Znači da pri grubom oblikovanju pred sušenje možemo da ih ostavimo na 6 cm širine, ostatak redukujemo kad krene izrada. Dužina neradne drške sa prelazima do krakova bi mogla da bude 20ak cm. Ukupna dužina luka ne bi trebalo da bude manja od 1,7m. Kraci se sužavaju direktno od najšireg dela prema krajevima koji treba da budu široki ne više od 10-12mm u finalnom obliku. Zbog tog njihovog oblika se zato i zove piramidalni luk. Jedna od olakšavajućih okolnosti kod piramidalnog luka je njegova skoro konstantna debljina krakova (pojasnićemo kad dođemo dotle).

Kada je komad suv prva faza je skidanje kore. Ona se najlakše skida kosicom, makljom. Grubim potezima se strgne sa komada. Kažem grubim- nema potrebe da se preterano pazi na drvo ispod kore (sem ako nema čvorova) jer i prvi sloj drveta ispod kore, beljika, otpada iz igre: beljike ima nekoliko godova pa tek ispod nje imamo srčiku koja nam je potrebna za izradu luka. Oko čvorova skidamo beljiku maksimalno oprezno.

Retko ko radi bagremove lukove sa beljikom jer je skoro uvek lošeg kvaliteta i nije trajna kao srčika. Belo obojeni deo moramo da skinemo do prvog goda srčike koji ne smemo da oštetimo jer će nam na tom mestu luk najverovatnije pući.

To je još jedna od smetnji kod bagrema: dok kod drugih vrsta samo skinemo koru i imamo leđa budućeg luka, kod bagrema imamo i skidanje beljike. Nju skidamo u tankim dugim trakama pazeći da ne oštetimo srčiku. Ako je beljika predebela, vidimo da ima mnogo posla, onda je prvo redukujemo sekirom ili keserom (adze).

Slika pokazuje god koji treba da pratimo, najkvalitetniji je od svih, ima najdeblju jesenju zonu.

Kada skinemo beljiku pristupamo redukciji luka do željenih dimenzija ako to već nismo ranije uradili.

Kod bagrema je bitno da pazimo da se ne zacepi jer je sklon zacepljivanju. Ja tu operaciju radim uglavnom keserom, ređe kosicom. Pošto smo prišli prilično blizu traženih dimenzija dalju redukciju nastavljamo grubom turpijom (ona na zacepljuje drvo i ne kida čvorove, manje posla imamo korišćenjem turpije). Jako je bitno da ivice luka ne budu oštre, idealna zaokrugljenost je da budu oblika zrna graška otprilike. Prilikom rada na ovom komadu nailazimo na neplanirane poteškoće: tri mrtva čvora, ispadajuća. Zavisno od pozicije se menja i njihova opasnost po luk. Čvor koji se nalazi na sredini kraka je skoro bezopasan, jednostavno ga očistimo i ostavimo rupu, Čvor u dršci je potencijalno opasan, gledamo da bude skinut prilikom rada.

Najopasniji od svih je čvor na ivici- nemamo način da ga zakrpimo. Mora da bude skinut zaobljavanjem i prilikom tilera jer predstavlja veliku opasnost po luk.

Kada smo sveli komad na dimenzije proveravamo da li osa luka ide tačno po sredini. Nije dobro da osa odstupa od sredine, pogotovo u dršci, jer prozrokuje uvrtanje luka u šaci prilikom natega i dosta utiče na bezbednost, preciznost i performanse luka. U ovom slučaju vidimo da je svaki krak za sebe prav (nema potrebe za ispravljanjem) ali da je luk kriv u jednoj tačci, u dršci i da tu mora da bude ispravljen.

Ispravljanje radimo naparivanjem drveta. Za dršku ovih dimenzija je dovoljno jedan sat jakog, intenzivnog parenja. U vreme parenja se ne računa vreme zagrevanja vode već najvećeg kuljanja pare. Na slici se vidi jednostavna postavka dovoljna za parenje luka u jednoj tački. Krpa služi da uspori odlazak pare i drži konstantnu temperaturu. Pošto je drvo donekle termoplastično (može da delimično promeni oblik kada se zagreje) zagrejano drvo ćemo iskriviti u željeni oblik.

Drvo se stavlja u položaj za naparivanje odmah tako da se sa grejanjem vode i početkom izlaska pare greje i ono lagano, da ne dođe do prskanja. Moramo redovno kontolisati količinu vode da ne ostanemo do nje i dolivati je pomalo da ne prekinemo ključanje. Nakon jednog sata vadimo drvo i stavljamo u već pripremljen položaj za krivljenje.

Tu ga ostavljemo jedan dan, da se ohladi i stegne u novi oblik kao i da vrati vlagu koju je izgubilo zagrevanjem (drvo parenjem skoro uvek gubi vodu a ne prima je). U stegu stežemo komad uvek malo više nego što je potrebno jer drvo ima tendenciju da se vraća u prvobitni oblik. Zato iskrivimo 30% vise od željenog, kad izvadimo iz stege komad se vrati 30% u prvobitni položaj i tačno smo tu gde treba da bude (ovaj odnos nije uvek ovakav, nekad krivimo manje ili više, zavisno od situacije).

Vidimo da je posle hlađenja sve na svome mestu.

Pristupamo fazi pred tiler (podešavanje izgleda luka). Zaobljavamo ivice, smanjujemo količinu drveta gde je višak očigledan. Kao što rekosmo: kod piramidalnih lukova je olakšavajuća okolnost što debljina ne varira mnogo- sam luk giba i pri konstantnoj debljini jer se sužava gledajući frontalno.

Za luk koji koristi kao primer je potrebna neka debljina od oko 12-13mm (na osnovu ranijih iskustava) po celoj dužini krakova uz minimalne korekcije. Debljinu proveravamo kako nam je najzgodnije (u mom slučaju uglavnom prstima, po osećaju). Jedna od vodilja pri ovom procesu su i godovi na stomaku luka. Treba da izgledaju kao na slici: da ceo stomak bude skoro u jednom godu, eventualno dva.

Šta to znači: da ceo krak ima (uslovno rečeno) istu debljinu. Redukovanje drveta je ovde vršeno uglavnom turpijom I smirglom jer se ovaj komad dosta zacepljivao. Kada svedemo na istu debljinu probamo da li komad giba. U ovom slučaju je gibanje jako i već se stekao uslov da odmah stavimo tetivu. Potežemo na željenu silu i pratimo izgled tilera (gde giba a gde je krut). Ovaj luk je prilično dobro balansiran u startu, potrebno je još malo popustiti donji krak bliže dršci.

Evo jedne predstave koliko je malo potrebno skinuti drveta u ovoj završnoj fazi: skinut sloj kao debljina papira je bila sasvim dovoljna da izjednači i podesi izgled luka. (Kao što rekosmo, piramidalni lukovi su laki za tilerovanje baš zbog jednake debljine krakova na svim mestima).

Kada smo zadovoljni izgledom luka na punom nategu (ovaj proces je u ovom slučaju išao dosta brzo, na osnovu pređašnjeg iskustva nisam mnogo lutao sa dimenzijama drveta, znam već koliko otprilike treba da bude u startu. Manje iskusni izvođač će morati ovo verovatno dosta sporije i opreznije da radi.) pristupamo finiširanju. Šmirglanje od krupnoće 120 pa do 320 recimo. Kada ošmirglamo proverimo još jednom sve površine- da nema naprslina, nabora od kompresije, tragova od alata. Ako je sve u redu (u ovom slučaju jeste) luk mažemo prvo rastopljenom svinjskom mašću koja se upija u drvo i čini ga vodootpornim. Ona mu takođe daje lepu braonkastu nijansu. Preko sloja masti mažemo sloj pčelinjeg voska koji razastiremo po celoj površini pomažući se fenom za skidanje farbe ili običnim fenom dok ceo luk ne bude pokriven slojem voska koji ga takođe štiti od vlage. Smatram da ovaj proces nije bio toliko bitan, lako ga je za objasniti pa zato nije ni uslikan. Pošto je budući vlasnik želeo određenu aplikaciju na leđima luka dodali smo i nju.

Rezultat: Luk od bagrema je gotov!

Sam proces tilera u ovom slučaju je bio već u ranoj fazi skoro gotov. Zato ćemo se samim tilerom pozabaviti u sledećem tutorialu na nekom drugom zahtevnijem luku, pokazati kako treba i kako ne treba i to će biti jedina tema u njemu.

Ljudi “Starog Brda” se nadaju da Vam je ovaj tutorijal bio od koristi. Ako smo preskočili nešto bitno – sugerišite nam (mailom, telefonom, uživo) i dodaćemo objašnjenja ili fotografije. Za sva pitanja stojimo na raspolaganju, kao i uvek…

Srdačan pozdrav,

StaroBrdo.com

Leave a Reply

Your email address will not be published.