Kukuta – otrovne biljke Srbije

Znanje koje vam može spasiti život – otrovne biljke oko nas!

Ovo je doba kada buja jedna od najotrovnijih biljaka, a koja se na našim prostorima često viđa i zato dobro zapamtite opis koji sledi.

Raste pored puteva, ograda i međa, po ruševinama i đubrištima, pored potoka i površinskih voda. Ima okruglu šuplju stabljiku, visoku do 2.5 m, uzduž prugastu i pokrivenu crvenim pegama. Sitni beli ili žućkasti cvetovi sakupljeni su u štitaste cvasti, lišće je krupno, trostruko perasto deljeno (peršunoliko, što i izaziva zabunu i navodi na pomisao da je jestiva), plodova okruglih, bočno postavljenih. Sigurno ste se tokom šetnji prirodom često susretali sa njom.

Predstavljamo vam – kukutu (lat. Conium maculatum), iz porodice štitonoša (lat. Apiaceae).

Svi vidljivi delovi ove višegodišnje biljke su otrovni, ali i smrtonosni u određenim slučajevima. Sa sušenjem se otrovnost smanjuje, ali ne nestaje. Neprijatnog je mirisa koji se oslobađa trljanjem međ prstima, što je važan znak upozorenja.

Cela biljka sadrži veoma toksičnu mešavinu alkaloida, a glavni otrovni sastojak kukute je koniin (90% od ukupnog alkaloidnog sadržaja, najviše ga ima u nedozrelim plodovima, oko 2 %, a najmanje u lišću 0,1 %). Koniin izaziva smrt blokiranjem neuromišićne veze, što rezultira rastućom paralizom mišića sa eventualnom paralizom respiratornih mišića, i najčešće dovodi do smrti usled prekida disanja i nedostatka kiseonika koji stiže do srca i mozga. Za odrasle, uzimanje više od 100 mg koniina (oko 6-8 svežih listova ili manja doza semena ili korena) može da bude fatalno.

Simptomi trovanja pojavljuju se skoro odmah posle unošenja biljnog materijala u organizam. Ostali simptomi su salivacija, otežana koordinacija pokreta, usporen puls i poremećaj disanja, oštećenje sluha, povećana temperatura i dr. Ako se dogodi da neko dobije trovanje kukutom, najvažnije je izazvati ga na povraćanje i požuriti lekaru. Potrebno je ispiranje želuca. Kao antidot može da se upotrebi tanin.

Sve vrste životinja su osetljive na toksično delovanje kukute, ali ova toksičnost je više izražena kod goveda nego kod ostalih životinja. Ovi alkaloidi mogu da uđu i u lanac ishrane ljudi preko mleka, dok na potomstvo životinja utiču tako da se rađaju sa deformitetima.

Između 1972. i 1990. zabeleženo je 17 slučajeva trovanja kulkutom u Italiji. Osobe su se otrovale posredno, nakon što su konzumirale meso divljih ptica koje su jele kukutu. Otrov na ptice nije uticao, ali je ostao u organizmu u dovoljnoj količini da otruje ljude. Četiri osobe su preminule od posledica ovog trovanja.

Atinjani su kukutu upotrebljavali kao zvanični sudski otrov za trovanje na smrt osuđenih, ispijanjem jake doze kukutinog soka. Sokratovo ispijanje „pehara kukute“ jedno je od najpoznatijih slučajeva trovanja ovom biljkom.

U narodnoj medicini kukuta se koristi(la) u obliku melema, raznih ulja i masti, spolja za mazanje kod neuralgija, a iznutra kao analgetik, sedativ i antispazmolitik. Prema Petroviću (1883) ranije se upotrebljavala za ublažavanje raznih bolova, kod velikog kašlja i protiv hroničnih oboljenja kože. Bila u upotrebi kao lek, afrodizijak i miris. U manjim dozama koniin ima psihotropna dejstva i stvara osećaj letenja.

Skoro svi zabeleženi slučajevi trovanja dešavali su se usled greške, zamenom kukute za jestivu biljku (najčešće kao deo salate).

Stoga OPREZ, ovo je greška koja vas može koštati života!

Preuzeto i prilagođeno: en i sr wikipedia (navedeni izvor: Krmne, korovske, otrovne i lekovite biljke / Dragan J. Đukić … [et al.]. – Novi Sad : Poljoprivredni fakultet, 2004 (Zrenjanin : Budućnost) , travarisrbije , thepoisongarden , gobotany.newenglandwild

0 comments on “Kukuta – otrovne biljke SrbijeAdd yours →

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *