O poskoku i ujedu zmije

Upravo smo spasili odraslog poskoka zalutalog među točkove kamiona. Posle malo natezanja ipak je dao saglasnost da bude premešten na bezbedno mesto. 🙂

Zmije su korisna i važna karika u ekosistemu i ne treba ih ubijati, a što je čak i zakonom kažnjivo. Prema pravilniku o odštetnom cenovniku za nedozvoljene radnje nad divljim vrstama, kazne u Srbiji se kreću od 14.400 dinara za poskoka, 50.000 dinara za smukove, pa sve do 100.000 dinara za šarke, a ipak se svaki susret čoveka i zmije uglavnom završava kobno po zmiju.

Kod nas se sreću tri vrste otrovnih zmija: poskok (Vipera ammodytes), šarka (Vipera berus) i planinski šargan (Vipera ursinii). Najređi je šargan: ima ga samo na delovima Šar planine i Prokletija. Šarka se može naći samo na visokim planinama, na kojima joj uslovi sredine odgovaraju: vlažna, hladna, senovita staništa, u zoni smrčevih i jelovih šuma i visokoplaninskih livada i pašnjaka. Najšire je rasprostranjen poskok, koji naselјava i manje nadmorske visine i često se viđa u blizini obradivih površina i naselјa.

Iako mu ime tako govori, poskok ne skače. Ime je verovatno dobio jer se ponekad penje po niskom grmlju i drveću u potrazi za hranom i mestom za sunčanje pa može pasti s njih, ali ipak može da smota zadnji deo tela i brzo izbaci prednji ka meti, čime odaje utisak skoka. Mužjaci su pepeljasto sivi, a ženke smeđe, sa cik-cak tamnom linijom na leđima. Na vrhu njuške imaju izraštaj u vidu roga koji je karakterističan i zbog koga ga ne možete pomešati sa drugom vrstom. Hrani se sitnim sisarima, pticama, gušterima,… U potragu za hranom kreće u kasnim popodnevnim ili večernjim satima. U susretu sa opasnošću (uključujući i ljude) sikće i pokušava da pobegne, ne napada prvi osim ako nije ugrožen. Mogu da žive i do 15 godina.

O ujedu zmije:

Ujed otrovnih zmija poznaje se po dve ubodne ranice na odstojanju od 6 do 10 mm, koliki je razmak otrovnih zuba. Tragovi ujeda obično krvare, brzo se javlјaju bol, oteklina, utrnulost i crvenilo. Treba imati na umu da zmije ne ubrizgaju otrov pri svakom ujedu (postoji tzv. suvi ujed, kojim životinja samo upozori na činjenicu da može nauditi napadaču).

Znaci trovanja zavise od opšteg zdravstvenog stanja ujedene osobe, a izraženiji su ako je ujedena starija osoba ili dete. Znaci su takođe izraženiji ako su ujedi locirani na glavi ili vratu. Od simptoma javlјaju se: znojenje, opšta slabost, ubrzano disanje, dijareja, povraćanje i gubitak svesti.

Od prve pomoći treba primeniti samo istiskivanje mesta ujeda do pojave sukrvice. Nikako ne treba isisavati ranu, pošto se u ustima često nalaze ranice preko kojih otrov može dospeti u krvotok!

Ujedenome treba dati što više tečnosti (vode, nikako alkohola). Nakon ukazane prve pomoći ujedenu osobu treba transportovati do najbliže zdravstvene ustanove.

U nekim slučajevima (kada ste znatno udalјeni od naselјenog mesta) može se primeniti i podvezivanje ako je u pitanju ekstremitet. Podvezivanje se vrši uz oprez, jer u slučaju neadekvatne poveske ili dužeg zaustavlјanja krvotoka može se naneti šteta veća od one koja nastaje usled samog ujeda.

(informacije o ujedu preuzete sa sajta Srpskog herpetološkog društva “Milutin Radovanović”)

O poskoku i ujedu zmije

Picture 1 of 3

0 comments on “O poskoku i ujedu zmijeAdd yours →

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *